РЕПУБЛИКАНИЗАМ И РАДНИЧКА ПРАВА
I
УВОД
Основ програма Републиканске грађанске националне партије не чини економски, већ морални аспект, и он пропагира братство међу свим грађанима Републике Србије, насупрот актуелном материјалистичком систему, где се све огледа у новцу. Када имамо такву слику РГНП, сасвим је јасно да се српски републиканци недвосмислено и достојно боре за права радника и радничке класе, која има повлашћен статус у идеалном републиканском друштву.
Период у коме је Југославиjом владао социјализам, данас се памти као златно доба економског развоја и стабилности у читавој Европи. Југословени су у својим радним колективима имали орган који се звао ''Збор радних људи'', на коме се одлучивало о свим важним питањима за њихову фирму (од набавки спајалица до постављања и разрешења непосредног руководиоца – директора). Тим радницима су плате биле исплаћиване сваког првог у месецу (без закашњења), а један месец у години би им био обезбеђен за годишњи одмор, који су проводили уз исплаћени пун лични доходак као да су тог месеца радили. Здравствена заштита радника била је на највећем могућем нивоу, а сви су били у могућности да без већих одрицања набаве аутомобил, док би стан добијали од радне установе на коришћење, све док га не би по повољној цени откупили. Међутим, тај систем се урушио због непријатељских деловања западног капитала, који је, играјући на карту нерешених историјских питања из Другог светског рата, успео да сломи социјалистичку Југославију. Наравно, постојало је још много недостатака које је требало уклонити унутар саме те организације, али евидентно је да је такав систем био далеко повољнији него онај од доласка ''демократске'' власти 2000. године.
Тада је наступио период приватизације (када су у бесцење продате све државне фирме од егзистенцијалног значаја за државу), масовних отпуштања из сада приватних фирми, ненаменско руковођење новчаним средствима, корупције... Грађанима је сада постало непојмљиво исплатити све дугове према држави и набавити храну за само један месец, док се о летовањима може само маштати. Више није могуће купити деци школски прибор, а да себи не ускратите набавку нових наочара за вид (пример). Брука је за државу када инвеститору прода фирму, а затим му исплати 10.000 евра за сваког запосленог радника (којег ће отпустити након неколико месеци, а плату му неће исплаћивати).
Због оваквог катастрофалног стања српске привреде и економије, Републиканска грађанска национална партија излази са својим програмом о раду и радничким правима, како би стала у заштиту радника који неуморно граде државу и друштво.
Период у коме је Југославиjом владао социјализам, данас се памти као златно доба економског развоја и стабилности у читавој Европи. Југословени су у својим радним колективима имали орган који се звао ''Збор радних људи'', на коме се одлучивало о свим важним питањима за њихову фирму (од набавки спајалица до постављања и разрешења непосредног руководиоца – директора). Тим радницима су плате биле исплаћиване сваког првог у месецу (без закашњења), а један месец у години би им био обезбеђен за годишњи одмор, који су проводили уз исплаћени пун лични доходак као да су тог месеца радили. Здравствена заштита радника била је на највећем могућем нивоу, а сви су били у могућности да без већих одрицања набаве аутомобил, док би стан добијали од радне установе на коришћење, све док га не би по повољној цени откупили. Међутим, тај систем се урушио због непријатељских деловања западног капитала, који је, играјући на карту нерешених историјских питања из Другог светског рата, успео да сломи социјалистичку Југославију. Наравно, постојало је још много недостатака које је требало уклонити унутар саме те организације, али евидентно је да је такав систем био далеко повољнији него онај од доласка ''демократске'' власти 2000. године.
Тада је наступио период приватизације (када су у бесцење продате све државне фирме од егзистенцијалног значаја за државу), масовних отпуштања из сада приватних фирми, ненаменско руковођење новчаним средствима, корупције... Грађанима је сада постало непојмљиво исплатити све дугове према држави и набавити храну за само један месец, док се о летовањима може само маштати. Више није могуће купити деци школски прибор, а да себи не ускратите набавку нових наочара за вид (пример). Брука је за државу када инвеститору прода фирму, а затим му исплати 10.000 евра за сваког запосленог радника (којег ће отпустити након неколико месеци, а плату му неће исплаћивати).
Због оваквог катастрофалног стања српске привреде и економије, Републиканска грађанска национална партија излази са својим програмом о раду и радничким правима, како би стала у заштиту радника који неуморно граде државу и друштво.
II
РАДНИК НИЈЕ РОБ – СЕЉАК НИЈЕ СЛУГА
Републиканци се грозе експлоатације радника. Злоупотреба радника не сме бити ни из разлога економске исплативости, где ће власник капитала бесправно узети 500.000 долара, а раднику неће дати ни 500 долара, нити из припадности етничкој, верској или расној групацији. Зато се републиканци неприкосновено боре за заштиту сваког радника и његових права. Како нас наша приврженост отаџбини и породичном систему вредности заснованом на међуграђанској љубави, разумевању и солидарношћу, национал-републиканизам се не може сврстати у левицу. Али како наша агресивност у борби за права радничке класе одваја од капиталистичке деснице, мора се констатовати да је идеолошка основа Републиканске грађанске националне партије јесте изворни центар. Наш је чврст и јасан став да су тековине једне нације, поготово оне каква је србска, баштине вечно, и као такве не могу бити уједначене у исту раван са пролазним економским приликама.
Одвојени смо по ставовима од левичарских покрета попут марксизма, комунизма и анархизма, који се жустро залажу за укидање државе, кроз коју нестају све културно-просветне институције које чувају историју и традицију једног народа. Такође, ове идеологије забрањују слободу вероисповести, за коју се републиканци боре, искључиво уколико она није деструктивна по јавни морал и радну продуктивност.
Републиканци су против капиталистичког система тзв. радничких синдиката. Већину синдиката контролишу политичке странке и политиканти на власти, који су успели да раднике најпре поделе у одвојене синдикате (здравства, полиције, просвете...), а затим и њих поделе између себе како би завадили ионако несложне раднике, па тако у Републици Србији данас имамо најмање пет синдиката просветних радника, који у времену штрајка одвојено преговарају, и онда изазивају конфузију код остатка популације када чланови једног синдиката обуставе штрајк, други га наставе, трећи скрате часове на 30 минута... Републиканска грађанска национална партија се залаже за уједињење свих радничких синдиката у јединствени Синдикат радника Републике Србије, који ће јединствено деловати и заступати све раднике. Сам синдикат ће бити подељен по професијама, како би се у њима ефикасно разматрали проблеми радника.
Неспорно је право да се радници обуставом рада заштите од експлоатације капиталиста. Уколико им послодавци не исплаћују личне дохотке, не уплаћују здравствену заштиту и пензионо осигурање, не дају оброк и захтевају прековремени рад, и тако дуги низ година, а од запослених траже максималну продуктивност, природно је да радници прекину производњу и ступе у штрајк. Став републиканаца је јасан – радник је привилегован у републиканском друштву. Ипак, да би се спречило смањење радне продуктивности, а у исто време се стало у заштиту радничких права, Републиканска грађанска национална партија сматра да се држава мора активно ангажовати у оваквим случајевима, где би се државни ревизори укључили у испитивање радничких проблема, и у складу са извршеним увиђајем, а у року од 48 сати, донели решење о помоћи радницима, који у том периоду не би смели да ступе у штрајк, већ би наставили нормалан рад. Уколико се, у предвиђеном року, не пронађу неправилности у пословањима или докази о злоупотреби радне снаге, држава би допустила могућност обуставе рада, како би радници могли да се изборе за своје интересе, наравно правним путем уз свесрдну помоћ државних институција.
Сељак храни државу. Радник гради државу. Војник и полицајац брани државу. Здружени чине непобедиву формацију, која побеђује у рату са мафијом и организованим криминалом!
Радници, повлашћени републикански грађани, вредно стварају све што је потребно друштву, излажући своје време и здравље да би омогућили велику продуктивност наше државе. Зато радници морају бити заштићени од угњетавања – републиканци као један од најтежих облика кривичног дела виде запошљавање радника ''на црно'', неуплаћивање плата, социјалног и здравственог осигурања. Републиканска грађанска национална партија се залаже за национализацију свих природних богатстава и привредних добара која су витална за нормалан развој Републике Србије. Тако, на пример, није могуће да модерна србска држава функционише без авио-компаније, нафтне индустрије, луке у Београду, и других предузећа која су отета у пљачкашкој приватизацији. Сви одговорни за такву приватизацију морају одговарати!
Републиканци су против одузимања приватне својине поштеним грађанима, тако да власници приватних фирми који послују у складу са законом немају брига у републиканском друштву. Проблем ће имати сви они који су укључени у било какве малверзације, али не са републиканском владом, већ са законима и правним поретком Републике Србије.
Србски сељак вредно ради на свом газдинству пуних 365 дана сваке године, бојажљиво гледајући у небо и чекајући повољне временске услове. Зато се републиканска Влада залаже за свесрно поспешивање пољопривреде у целој Србији, уз максимално повећање аграрног буџета. Некада, када је Србија била мала држава (почетком 20. века), била је сасвим неразвијена пољопривредна земља, што је било срамота за ондашњи свет. Данас, када су све државе потресене борбама око воде, и које стрепе од производње канцероносних ГМО организама за исхрану, Србији само може бити на част да јој производња здраве хране буде приоритет. Тако пољопривредници у Србији морају имати сву потребну механизацију и семе, не би ли произвели само најквалитетнију робу за србске грађане, а затим и за извоз. То за републиканце значи поновно отварање Радних сељачких задруга, у којима ће пољопривредници продавати своје производе државној фирми, по обострано задовољавајућој цени. Бити србски сељак није срамота – бити србски сељак је привилегија!
Одвојени смо по ставовима од левичарских покрета попут марксизма, комунизма и анархизма, који се жустро залажу за укидање државе, кроз коју нестају све културно-просветне институције које чувају историју и традицију једног народа. Такође, ове идеологије забрањују слободу вероисповести, за коју се републиканци боре, искључиво уколико она није деструктивна по јавни морал и радну продуктивност.
Републиканци су против капиталистичког система тзв. радничких синдиката. Већину синдиката контролишу политичке странке и политиканти на власти, који су успели да раднике најпре поделе у одвојене синдикате (здравства, полиције, просвете...), а затим и њих поделе између себе како би завадили ионако несложне раднике, па тако у Републици Србији данас имамо најмање пет синдиката просветних радника, који у времену штрајка одвојено преговарају, и онда изазивају конфузију код остатка популације када чланови једног синдиката обуставе штрајк, други га наставе, трећи скрате часове на 30 минута... Републиканска грађанска национална партија се залаже за уједињење свих радничких синдиката у јединствени Синдикат радника Републике Србије, који ће јединствено деловати и заступати све раднике. Сам синдикат ће бити подељен по професијама, како би се у њима ефикасно разматрали проблеми радника.
Неспорно је право да се радници обуставом рада заштите од експлоатације капиталиста. Уколико им послодавци не исплаћују личне дохотке, не уплаћују здравствену заштиту и пензионо осигурање, не дају оброк и захтевају прековремени рад, и тако дуги низ година, а од запослених траже максималну продуктивност, природно је да радници прекину производњу и ступе у штрајк. Став републиканаца је јасан – радник је привилегован у републиканском друштву. Ипак, да би се спречило смањење радне продуктивности, а у исто време се стало у заштиту радничких права, Републиканска грађанска национална партија сматра да се држава мора активно ангажовати у оваквим случајевима, где би се државни ревизори укључили у испитивање радничких проблема, и у складу са извршеним увиђајем, а у року од 48 сати, донели решење о помоћи радницима, који у том периоду не би смели да ступе у штрајк, већ би наставили нормалан рад. Уколико се, у предвиђеном року, не пронађу неправилности у пословањима или докази о злоупотреби радне снаге, држава би допустила могућност обуставе рада, како би радници могли да се изборе за своје интересе, наравно правним путем уз свесрдну помоћ државних институција.
Сељак храни државу. Радник гради државу. Војник и полицајац брани државу. Здружени чине непобедиву формацију, која побеђује у рату са мафијом и организованим криминалом!
Радници, повлашћени републикански грађани, вредно стварају све што је потребно друштву, излажући своје време и здравље да би омогућили велику продуктивност наше државе. Зато радници морају бити заштићени од угњетавања – републиканци као један од најтежих облика кривичног дела виде запошљавање радника ''на црно'', неуплаћивање плата, социјалног и здравственог осигурања. Републиканска грађанска национална партија се залаже за национализацију свих природних богатстава и привредних добара која су витална за нормалан развој Републике Србије. Тако, на пример, није могуће да модерна србска држава функционише без авио-компаније, нафтне индустрије, луке у Београду, и других предузећа која су отета у пљачкашкој приватизацији. Сви одговорни за такву приватизацију морају одговарати!
Републиканци су против одузимања приватне својине поштеним грађанима, тако да власници приватних фирми који послују у складу са законом немају брига у републиканском друштву. Проблем ће имати сви они који су укључени у било какве малверзације, али не са републиканском владом, већ са законима и правним поретком Републике Србије.
Србски сељак вредно ради на свом газдинству пуних 365 дана сваке године, бојажљиво гледајући у небо и чекајући повољне временске услове. Зато се републиканска Влада залаже за свесрно поспешивање пољопривреде у целој Србији, уз максимално повећање аграрног буџета. Некада, када је Србија била мала држава (почетком 20. века), била је сасвим неразвијена пољопривредна земља, што је било срамота за ондашњи свет. Данас, када су све државе потресене борбама око воде, и које стрепе од производње канцероносних ГМО организама за исхрану, Србији само може бити на част да јој производња здраве хране буде приоритет. Тако пољопривредници у Србији морају имати сву потребну механизацију и семе, не би ли произвели само најквалитетнију робу за србске грађане, а затим и за извоз. То за републиканце значи поновно отварање Радних сељачких задруга, у којима ће пољопривредници продавати своје производе државној фирми, по обострано задовољавајућој цени. Бити србски сељак није срамота – бити србски сељак је привилегија!
III
РАДНЕ АКЦИЈЕ И ЈАВНИ РАД
Држава је народно власништво. Народ, као власник, мора непрестано улагати у своје власништво како би га извео на виши ниво. Зато је републиканска идеја организовање јавних радова – радних акција, на којима би учешће узели сви грађани од 16 до 65 година. Радови би могли бити сезонски (чишћење снега), или дугогодишњи (изградња инфраструктурних пројеката). У другом случају, грађанима би били изграђени раднички кампови у којима би боравили током радова, дружили се, стицали познанства и пријатељства... Сва радна опрема, хигијенске потрепштине и храна би била обезбеђена, а предност би имали млади грађани, како би се развио раднички дух и створила колективна свест патриотизма и солидарности, јер ће се кроз уложени труд схватити да своју Отаџбину треба бранити зато што је заједнички грађена.
До тренутка када србска економија не постане конкурентна европским државама, радне акције и јавни радови ће се разликовати у томе што ће радне акције бити извођене волонтерски (без новчане надокнаде, али уз обезбеђене егзистенцијалне потребе) а јавни радови бити повремена обављања битних радова (уклањање снега са улица), и на њима би грађани могли зарадити једнократну новчану помоћ.
До тренутка када србска економија не постане конкурентна европским државама, радне акције и јавни радови ће се разликовати у томе што ће радне акције бити извођене волонтерски (без новчане надокнаде, али уз обезбеђене егзистенцијалне потребе) а јавни радови бити повремена обављања битних радова (уклањање снега са улица), и на њима би грађани могли зарадити једнократну новчану помоћ.
IV
РЕПУБЛИКАНЦИ И ДРУГЕ ПАРТИЈЕ
Републиканци имају позитиван став према свим патриотским покретима у земљи и свету. Подржавамо све родољубе без обзира на политичку оријентацију (десница или левица). Иако, на први поглед, делује да је Републиканска грађанска национална партија ексремно десне оријентације, наш економски програм је изразито социјалистички, те у том погледу смо отворени за сарадњу са свим левичарским покретима који се истински боре за радничка права, а супродстављени смо оној левици која организује ''Ганџа марш'' за легализацију марихуане и учествује на геј парадама. Таква левица не може бити левица Светозара Марковића, Димитрија Туцовића, Јаше Томића и Николе Пашића. У том погледу, као истинске левичаре и патриоте, видимо социјалисте Јужне Америке као што је био Уго Чавез, арапске социјалисте Садама Хусеина и Муамера ел Гадафија, и комунисте из Радничке партије Кореје. Такве левице постоји и у Републици Србији.
Противимо се сваком облику глобализма. У преговорима са другим државама заступамо искључиво Српски интерес, који је изнад свега.
Имамо идеолошко јединство са Републиканском Народном Партијом Турске, основаном од Мустафе Кемала Ататурка, који је био велики пријатељ и поштовалац Срба за које је рекао да су највећи јунаци још од времена старе Спарте. Ататуркових „шест стрела“: Републиканизам, Национализам, Популизам, Етатизам, Секуларизам и Револуцонаризам, применљиве су на Србију и део су и наше идеологије. Турски републиканци су данас наши савезници у борби против растућег нео-османизма и исламизације коју спроводи актуелна турска исламистичка влада.
Републиканци у Шпанији и Немачкој су такође наши идеолошки сродници и пријатељи.
Са друге стране, нисмо идеолошки изједначени са америчким републиканцима, који заправо представљају једну од две оштрице исте сабље. Без обзира да ли се на челу САД налази републиканац или демократа, остатак слободног света је угрожен. Међутим, у Републиканској партији САД има много поштених политичара, као што је Рон Пол, борац против бомбардовања Југославије 1999. године.
Противимо се сваком облику глобализма. У преговорима са другим државама заступамо искључиво Српски интерес, који је изнад свега.
Имамо идеолошко јединство са Републиканском Народном Партијом Турске, основаном од Мустафе Кемала Ататурка, који је био велики пријатељ и поштовалац Срба за које је рекао да су највећи јунаци још од времена старе Спарте. Ататуркових „шест стрела“: Републиканизам, Национализам, Популизам, Етатизам, Секуларизам и Револуцонаризам, применљиве су на Србију и део су и наше идеологије. Турски републиканци су данас наши савезници у борби против растућег нео-османизма и исламизације коју спроводи актуелна турска исламистичка влада.
Републиканци у Шпанији и Немачкој су такође наши идеолошки сродници и пријатељи.
Са друге стране, нисмо идеолошки изједначени са америчким републиканцима, који заправо представљају једну од две оштрице исте сабље. Без обзира да ли се на челу САД налази републиканац или демократа, остатак слободног света је угрожен. Међутим, у Републиканској партији САД има много поштених политичара, као што је Рон Пол, борац против бомбардовања Југославије 1999. године.